Vreme avanture blog
Otok Silba. Testament ljubavi
Februar 12, 2024
Nekako više volim urbane priče a jedna od relevantnijih jeste i da su neke od najznačajnijih pesama Dzonija Štulića upravo nastale u kampu na otoku Silba. Gracija Pedić je jedna od inspiracija sa otoka Silbe i koliko se da zaključiti i njegova možda najveća ljubav.
Tog dana kada mi se izjalovila namera da trajektom pređem sa otoka Ist na otok Olib, pustio sam mozak da malo udahne vazduh otvorenog mora i dao mu malo više slobodnog vremena. On me je samoinicijalno umesto na otok Olib odveslao do otoka Silbe pa sam samo zadržao ideje koje su trebale da se dese nekoliko dana kasnije. Ništa više od toga.
Ovog puta napravio sam pseće uši na strani knjige koju upravo pišem o otoku koji vodi neki svoj život.
Vrata Dalmacije su bila širom otvorena i konačno dozvolila da se sve stvari poklope i da konačno istražim i ovaj kutak zadarskog arhipelaga.
Orijentaciono, otok Silba se nalazi zapadno od Oliba, jugoistočno od Lošinja, istočno od Premude a ko ga traži, naći će ga vremenom ili slučajno kao i ja.
Vreme kao da je stalo kada sam se ukočenih nogu prevrnuo preko drvene klupe na šetalištu, u samoj luci jedinog mesta na otoku Silba.
Vrata Dalmacije su bila širom otvorena i konačno dozvolila da se sve stvari poklope i da konačno istražim i ovaj kutak zadarskog arhipelaga.
Orijentaciono, otok Silba se nalazi zapadno od Oliba, jugoistočno od Lošinja, istočno od Premude a ko ga traži, naći će ga vremenom ili slučajno kao i ja.
Vreme kao da je stalo kada sam se ukočenih nogu prevrnuo preko drvene klupe na šetalištu, u samoj luci jedinog mesta na otoku Silba.
U senci ogromnog duda u uvali Žalić započinjem da prevrćem misli i prisećam se nekih enciklopedijskih saznanja koje sam stekao pre putovanja, koje kazuju da je ime Silba ustvari dobila naziv po latinskoj reči Silva što u prevodu znači šuma. A otok Silba i jeste jedan od najšumovitijih otoka u Hrvatskoj.
Na najužem delu otoka nalazilo se istoimeno naselje koje nije nigde žurilo i na prvi pogled sve se svodilo na bezvremenu senzaciju koju prati urbani mit o jednoj ljubavi.
Brže-bolje, kopnenu avanturu nastavljam sa delimično raskačenim kukovima, postepeno se razrađujući simboličnim penjanjem kružnim kamenim stepeništem na vrh kule Toreta.
Ova kula u plesu vremena krije ljubavnu pozornicu na kojoj možete maštariti o jednoj životnoj priči na ovim prostorima i urbanoj legendi.
Brže-bolje, kopnenu avanturu nastavljam sa delimično raskačenim kukovima, postepeno se razrađujući simboličnim penjanjem kružnim kamenim stepeništem na vrh kule Toreta.
Ova kula u plesu vremena krije ljubavnu pozornicu na kojoj možete maštariti o jednoj životnoj priči na ovim prostorima i urbanoj legendi.
Ova kula je ujedno i najznačajnija legenda na otoku Silba potiče iz 19 veka a ukratko glasi:
Nekada davno zaljubili su se Petar Marinić i Antonija Mauro. On je putovao kao mornar koji je često bio na brodu, povremeno dolazio na Silbu i održavao ljubav sa Antonijom. Pred jednim od svojih putovanja, obećao je Antoniji da će se venčati za nju i da će živeti u kući sa vrtom i tornjem sa kojeg će moći da uživaju pogled na kompletan otok i obalu mora.
On se na otok tek pojavio kroz dvadeset godina po nekim saznanjima u međuvremenu uposlen kao kapetan na parobrodu na Dunavu, dok se kroz toliko vremena i Antonija u međuvremenu udala za drugog čoveka. Shvativši da je ona otišla sa drugim a prepoznavši ćerkicu koja je neodoljivo ličila na njenu majku, odlučio je da sačeka mladu Domeniku da stasa pa da je oženi kroz 20 godina. Domenika je dobila i vrt i toranj sa kojeg su mogli videti more a ona je njemu darovala trinaestoro dece.
Ispred tornja se i nalazi natpis : „Ovaj toranj je sazidan 1872. godine u znak ljubavi i vjernosti. Dao ga je sagraditi stari morski vuk Petar Marinić.”
Ovu priču već sada mogu da prepričam u nekoliko lično osmišljenih „kajakaških“ verzija ali sigurno prihvatljivijih za današnje mornare, ali bih to ostavio za drugi put.
Ovu priču već sada mogu da prepričam u nekoliko lično osmišljenih „kajakaških“ verzija ali sigurno prihvatljivijih za današnje mornare, ali bih to ostavio za drugi put.
Silba je otok bez automobila, prednjače kvadovi i ostrvska kariola sa kojom se prevoze paketi i pošta kao na otoku Ist. Ka centru i drugoj strani otoka vodi jedna glavna ulica sa dužinom od 700 metara do druge strane otoka a tu su i par prešarmantnih ušuškanih uličica sa par restorančića i mirisnih pekara.
Glavnim šetalištem nalaze se kuće sa uređenim vrtovima prikriveni visokim zidovima a u istoj ulici je i stalna postavka Marije Ujević, hrvatske skulptorke, ulaz se plaća ali ja nisam nikoga zatekao pa je ova predstavljena umetnost bila gratis.
Veslanje je sada lakše, kopnena pauza je savršena opcija aktivnog odmora, noge su opet lagane a ruke relaksirane. Kraj obale na samo 100 metara od kamenite lučice i uvalice Žalić nailazim i na devastirano vojvođansko odmaralište „Bačka-Apatin“ nekada otvoren prozor za panonske mornare i ljubitelje pravih vrednosti bezgranične morske obale.
Nedaleko od centra naselja Silbe u uvalici Pocukmarak nalazi se muzej pod morem, gde se mogu videti dva sarkofaga sa još četiri kamena poklopca pod morem. Oni pripadaju razdoblju kasne antike to jest oko 4 veka, predpostavlja se da su od nekog veoma bogatog stanovnika sa tog otoka.
Kameni sarkofazi verovatno potiču sa Brača. Odlično su sačuvani i leže na nekoliko desetina metara od obale glavne plaže a dostupni su svima koji imaju masku za ronjenje. Predpostavlja se da su ih sa originalnog mesta gde su i počivali pokojnici, u srednjem veku meštani dislocirali i ubacili u more radi izgradnje manjeg pristana brodova koristeći ih kao neku vrstu kamenog sidrišta.
Duboka kreativnost i inspiracija je odlika za Silbu koja okuplja književnike, muzičare i stvaraoce. To se nekako oseća u vazduhu, svuda oko tebe.
Nekako više volim urbane priče a jedna od relevantnijih jeste i da su neke od najznačajnijih pesama Dzonija Štulića upravo nastala u kampu na otoku Silba. Gracija Pedić je jedna od inspiracija sa otoka Silbe i koliko se da zaključiti i njegova možda najveća ljubav.
Nekako više volim urbane priče a jedna od relevantnijih jeste i da su neke od najznačajnijih pesama Dzonija Štulića upravo nastala u kampu na otoku Silba. Gracija Pedić je jedna od inspiracija sa otoka Silbe i koliko se da zaključiti i njegova možda najveća ljubav.
Njegov glas i poezija mi je uvek bila dovoljna. Današnje generacije mladih ljudi nikada neće razumeti emocije sa kojima smo mi kao mladi uživali u kampovima širom SFRJ. Mladi u pokretima izviđača gajili su ljubav prema prirodi a kroz radne akcije nesebično učestvovali u projektima koji ne donosi novac već neku drugu vrednost.Sretan sam što sam bio deo te životne senzacije.
Kako je napisano u knjizi Fantom slobode, Austrijanka Suzy F je bila još jedna silbenska ostrvska ljubav opevana muzikom.
Njegov glas i poezija mi je uvek bila dovoljna. Današnje generacije mladih ljudi nikada neće razumeti emocije sa kojima smo mi kao mladi uživali u kampovima širom SFRJ. Mladi u pokretima izviđača gajili su ljubav prema prirodi a kroz radne akcije nesebično učestvovali u projektima koji ne donosi novac već neku drugu vrednost.Sretan sam što sam bio deo te životne senzacije.
Kako je napisano u knjizi Fantom slobode, Austrijanka Suzy F je bila još jedna silbenska ostrvska ljubav opevana muzikom.
Fascinantni su modri obrazi mora u otvorenoj stenovitoj uvali sv. Ante. U gustoj borovoj šumici nalazi se i malena istoimena crkvica i tepih borovih iglica idealnih za inhalaciju i sanjarenje.
Njegov glas i poezija mi je uvek bila dovoljna. Današnje generacije mladih ljudi nikada neće razumeti emocije sa kojima smo mi kao mladi uživali u kampovima širom SFRJ. Mladi u pokretima izviđača gajili su ljubav prema prirodi a kroz radne akcije nesebično učestvovali u projektima koji ne donosi novac već neku drugu vrednost.Sretan sam što sam bio deo te životne senzacije.
Kako je napisano u knjizi Fantom slobode, Austrijanka Suzy F je bila još jedna silbenska ostrvska ljubav opevana muzikom.
Fascinantni su modri obrazi mora u otvorenoj stenovitoj uvali sv. Ante. U gustoj borovoj šumici nalazi se i malena istoimena crkvica i tepih borovih iglica idealnih za inhalaciju i sanjarenje.
Tempirao sam da me noć zatekne na nekoj izmišljenoj lokaciji a to se moralo i desiti pristavši kasno popodne na predivnoj šljunkovitoj plaži Mavrova. Pesčano dno je neodoljivo i lekovito deluje kao oblog sada već natečenim višesatnim veslanjem i nažuljanim, smežuranim stopalima koje su se jako osećale u neoprenskim patikama.
Pre zalaska sunca postavljam šator ispod već postojeće uspravne drvene konstrukcije ne računajući da ta ista debla kriju pozamašno leglo ljutih dalmatinskih osica. Malo trčanja tj bežanja po plaži je zaista delovalo smešno. Sačekao sam da se ljuta ekipa smiri, krišom porušio i iskrao sopstveni šator i postavio ga na drugi kraj plaže i tamo sačekao savršeni čin zalaska sunca.
Zadnju deceniju proveo sam mnogo vremena u ovakvim trenucima na raznim destinacijama a sve mi to omogućuje i pomaže morski kajak. Ponašam se kao da smo nekom čvrstom braku.
Obožavam kretanje koje mi omogućuje sea kayak uključujući i da ne nosim teret na leđima. Moj život je sa tim načinom putovanja vrlo poseban iako zaista cenim tople tuševe i krevet, meni zaista nedostaje divlja sloboda.
Obožavam kretanje koje mi omogućuje sea kayak uključujući i da ne nosim teret na leđima. Moj život je sa tim načinom putovanja vrlo poseban iako zaista cenim tople tuševe i krevet, meni zaista nedostaje divlja sloboda.
Jutro, doručak i svi rituali ubrzanog sušenja orošenih stvari i sistematska pakovanja opreme uz pretres mogućih sakrivenih insekata.
Zakovrnuo sam kajak kod južnog Arata i nastavio ka uvali Šotorišće, preskačem je i parkiram kajak na stenovitom doku ispod samog Kluba ribolovaca Galeb u kojoj je bila opuštena dnevna verzija kao što i ime govori.
Zakovrnuo sam kajak kod južnog Arata i nastavio ka uvali Šotorišće, preskačem je i parkiram kajak na stenovitom doku ispod samog Kluba ribolovaca Galeb u kojoj je bila opuštena dnevna verzija kao što i ime govori.
Mala lučica sa posebnim šarmom samo me je pozvala da budem prisutan u njenom jutarnjem razgibavanju. Svaka uvala još jedna uspomena za nošenje, Silba u plesu vremena i čovek koji voli umetnost.
Dok fokusirano veslam dalje, moji snovi ostaju daleko iza leđa kao ritualni i inicijalni. Ovaj otok je stvarno prostorno širom otvoren za izražavanje a ja sam ga dotakao stidljivo i proširio radost u mom bunkeru svesti.
Dok fokusirano veslam dalje, moji snovi ostaju daleko iza leđa kao ritualni i inicijalni. Ovaj otok je stvarno prostorno širom otvoren za izražavanje a ja sam ga dotakao stidljivo i proširio radost u mom bunkeru svesti.
